Mala Lena imala je samo sedam godina kada je izgubila majku. Otac, poznati preduzetnik, oženio se ponovo ubrzo, vjerujući da će njegova kćerka napokon imati toplinu doma. Ali umjesto toga, Lena je dobila maćehu koja ju je gledala s prezirom.
Dok je otac bio na poslovnom putu, maćeha je odlučila “kazniti” djevojčicu jer joj je slučajno prosula sok po tepihu. „Ako ne znaš biti uredna, nećeš ni izgledati lijepo“, rekla je hladno, uzimajući makaze u ruke. Lena je počela da plače, držeći svoju dugu, zlatnu kosu.
„Molim te, nemoj!“ jecala je. „Tata voli moju kosu, molim te, nemoj!“
Ali maćeha se samo nasmijala, dok su makaze zaškrgutale.Tada su se vrata naglo otvorila. I glas iza nje, dubok i leden, zaustavio je sve.
Vrata su se zalupila, a u njima se pojavio Marko — Leniin otac. Nosio je tamno odijelo i kaput još vlažan od kiše. Pogled mu je bio leden, ali oči su govorile više od riječi.
„Šta to, dovraga, radiš mom djetetu?“ rekao je tihim, ali oštrim glasom od kojeg se i vazduh u sobi zaledio.
Maćeha, Ivana, naglo se okrenula, držeći makaze iza leđa.
„Marko! Ja… ja sam samo htjela da je ošišam, izgledala je neuredno, znaš kakva je—“
„Dosta,“ prekinuo ju je. „Ne izgovaraj ni riječ više.“
Lena je potrčala prema njemu, suznih očiju i drhtavih ruku. On ju je podigao u naručje, privio uz sebe i osjetio kako joj srce udara kao da želi iskočiti.
„Tata, nisam ništa loše uradila… samo sam prosula sok… ona…“
„Ššš,“ prekinuo ju je nježno, ljubeći je u kosu. „Gotovo je, dušo. Gotovo.“
Ivana je pokušala da povrati smirenost.
„Pretjeruješ, Marko. To je samo kosa. Mora naučiti discipl—“
„Disciplina?“ prekinuo ju je, korak bliže. „Ti nazivaš sadizam disciplinom? Moje dijete si uplašila do suza. Pogledaj je.“
Ivana je pokušala da zadrži osmijeh, ali joj je glas zadrhtao.
„Ti uvijek skačeš kad zaplače. Nikad nećeš od nje napraviti ništa ako—“
„Dosta!“ odjeknulo je, i soba je utihnula.
Marko je stavio Lenu na fotelju i prišao Ivani.
„Znaš li,“ rekao je tiho, „koliko sam puta slušao kako govoriš da je razmažena, da je treba ‘učiti redu’? Znaš li šta si zapravo radila? Uništavala si ono što je moja pokojna supruga čuvala — njezinu nježnost, njenu dušu.“
Ivana je pokušala da odgovori, ali glas joj je stao.
„Marko, ja… samo sam htjela da budeš ponosan…“
„Ponosan?“ ponovio je. „Bio bih ponosan da si pokazala barem trunku ljudskosti.“
Zatim se okrenuo prema Leni.
„Dušo, idi do sobe, tata mora da porazgovara s Ivanom.“
Lena je poslušala, ali se okrenula još jednom, pogleda punog straha.
„Tata, hoćeš li me poslati negdje?“ pitala je tiho.
Marko je kleknuo ispred nje i rekao:
„Nikada, dušo. Nikada te više niko neće povrijediti, obećavam.“
Kad je Lena otišla, Marko je izvadio ključeve i stavio ih na sto.
„Ivana, sutra te više neće biti ovdje. Sve tvoje stvari će ti dostaviti služba. I molim te — nikada se više ne približavaj mom djetetu.“
Ona ga je gledala nekoliko sekundi, ne vjerujući da zaista misli ozbiljno.
„Ti… ti me izbacuješ?“
„Ne,“ rekao je hladno. „Ti si to sama učinila kad si prvi put digla ruku na dijete koje te zvalo ‘mama’.“
Nekoliko dana kasnije, vila je ponovo oživjela, ali na drugi način.
Marko je ukinuo guvernante i dadilje, odlučivši da više nikada ne prepusti svoje dijete tuđoj brizi. Svako jutro je sam pleo Leni kosu, iako mu je to bilo smiješno i teško.
„Tata,“ smijala se Lena, „opet si mi napravio čvor.“
„Zato što pravim pletenice srcem, ne rukama,“ odgovorio bi s osmijehom.
Jednog dana, dok su šetali kroz park, Lena mu je rekla:
„Tata, znaš li da si najhrabriji tata na svijetu?“
Marko se nasmijao. „Zašto to kažeš?“
„Zato što si spasio moju kosu,“ rekla je ozbiljno. „A s njom i mene.“
Kasnije, kad bi ga ljudi pitali zašto se povukao iz posla i više ne putuje, odgovarao bi jednostavno:
„Jer ništa na svijetu nije vrijedno ako nisi tamo kad tvoje dijete plače.“
A Lena? Odrasla je u snažnu, nasmijanu djevojku s dugom kosom koja joj je padala niz leđa. Nikada više nije plakala zbog straha. Samo zbog radosti.
I svaki put kad bi pogledala staru fotografiju na kojoj joj otac pravi pletenicu, znala bi da postoji jedan čovjek koji nikada nije dopustio da je iko ponizi.
