Stajala sam u preskupoj venčanici i gledala kako se vrata sale otvaraju, ubeđena da je taj dan savršen. Onda sam ugledala Nikolu, mog brata, u iznošenom, prevelikom kaputu i blatnjavim cipelama, kako nesigurno stoji na ulazu. U tom trenutku nisam videla porodicu, već sramotu pred elitnim gostima koje sam mesecima birala.
Odvukla sam ga u hodnik bez da sam mu dala priliku da išta kaže. Iz mene je izašao sav bes, godinama nakupljan, i izgovorila sam reči zbog kojih me danas proganja tišina. Rekla sam mu da nema šta da traži na mojoj svadbi ako je došao praznih ruku.
Nikola je ćutao, gledao u pod i samo klimnuo glavom. Video mi je suze u očima, ali nije rekao ni jednu jedinu reč u svoju odbranu. Okrenuo se i nestao niz hotelski hodnik, ostavljajući za sobom nešto što tada nisam ni primetila.
A onda je moj muž, pola sata kasnije, podigao papir koji je mom bratu ispao iz džepa — i kada ga je pročitao, vrisnuo je da se muzika momentalno ugasi.
Muzika je stala toliko naglo da su se ljudi trgnuli kao da je nestalo struje. Moj muž Darko je stajao na sred sale, bled kao krpa, stežući onaj izgužvani papir u ruci. Nisam ni znala šta se dešava dok nisam videla kako mu se ruke tresu i kako gleda u mene kao da me prvi put vidi.
Prišla sam mu ljuta, misleći da pravi scenu pred gostima. Šapnula sam mu da se sabere i da se ne sramotimo još više, ali on me nije ni čuo. Samo je ponavljao: „Ne… ne… ovo nije moguće…“
Zgrabio me je za ruku i odvukao do stola, gurnuvši mi papir pod nos. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim šta gledam, jer mi se slova nisu slagala u smisao. Bio je to ugovor o prodaji stana, overen, sa datumom od pre tri dana.
Ispod ugovora bila je uplatnica. Na njoj — ime mog muža. I tačan iznos njegovog duga, onog o kome mi je mesecima lagao da je „pod kontrolom“. U tom trenutku mi je u ušima počelo da zuji, a sala puna ljudi nestala mi je pred očima.
Darko je tada povikao, ne mareći ko sluša. Rekao je da je Nikola prodao jedino što je imao — stan koji je nasledio od naše majke — da bi njemu spasao život. Rekao je da je došao na svadbu ne da jede i pije, već da mi kaže da više nemamo krov nad glavom.
Gledala sam u vrata sale, shvatajući da sam svog rođenog brata isterala na hladnoću, bez pitanja, bez objašnjenja, bez trunke dostojanstva. Sve ono što sam mu rekla u hodniku odjednom mi je paralo stomak kao nož. Svaka reč se vratila kao kazna.
Istrčala sam iz sale, ne mareći za venčanicu, goste ni muziku koja se više nije vraćala. Trčala sam kroz hotel, niz stepenice, na parking, nadajući se da još nije otišao. Ali napolju je bila samo hladna noć i prazno mesto gde je ranije stajao.
Pozvala sam ga. Jednom. Drugi put. Treći. Nije se javljao. Tek tada sam shvatila da možda više nemam pravo da čujem njegov glas. Da sam možda zauvek zatvorila vrata koja se više ne otvaraju.
Vratila sam se u salu kao senka. Gosti su ćutali, gledali u pod, neki su se polako razilazili. Moja svadba iz snova pretvorila se u tišinu punu osude, ali ništa me od toga nije bolelo koliko sopstvena sramota.
Kasno u noć, kada su svi otišli, telefon mi je zazvonio. Bio je to nepoznat broj. Kada sam se javila, čula sam Nikolin glas, tih i umoran. Rekao mi je da je dobro i da samo želi da znam istinu, jer nije hteo da Darko propadne.
Plakala sam i izvinjavala se, gušeći se u rečima koje više ništa nisu mogle da poprave. On me nije prekidao. Samo je rekao da me ne krivi, jer zna kakav je osećaj kad se stidiš siromaštva. I to me je slomilo više od bilo koje uvrede.
Rekao mi je da odlazi kod prijatelja u drugi grad, da počne ispočetka. Da ne brinem za njega. Da sam mu ipak sestra, bez obzira na sve. U tom trenutku sam shvatila koliko sam mala postala jureći tuđi sjaj.
Svadbenu haljinu sam sledećeg jutra spakovala bez osećaja. Nije mi više značila ništa. Sav luksuz, sva muzika, svi „važni ljudi“ nestali su pred činjenicom da sam ponizila jedinog čoveka koji je bio spreman da izgubi sve zbog mene.
Danas znam jedno. Nije me brat osramotio pred gostima. Ja sam osramotila sebe pred sopstvenim životom. I to je nešto što nijedna svadba, nijedan brak i nijedan novac ne mogu da poprave.
