data-nosnippet>
Kada ju je muž prevario, ćutala je mjesecima – ali kad joj je pružio papire za razvod, uzvratila je potezom koji niko nije očekivao.
Natan je stajao u dnevnoj sobi, držeći fasciklu u rukama kao trofej. „Evo,“ rekao je hladno i bacio je na sto.
Amelija je sjedila mirno, bez suza, bez molbi. Samo miran pogled i tišina koja ga je nervirala.
„Znači, ništa nećeš reći?“ upitao je.Ona je podigla glavu i mirno izgovorila: „Znam za Mišel.“Natan je problijedio. „Znaš?“
„Oduvijek,“ rekla je ledenim glasom. „I ako želiš razvod, imaš jedan uslov da ispuniš.“Kada je čuo šta mu traži, ostao je bez riječi.„Kakav uslov?“ pitao je Natan, glas mu je bio oštar, ali ispod njega se osjećala nervoza.
Amelija je ustala, prilazila mu je polako, korak po korak. „Želim kuću i firmu koju smo gradili zajedno. Ti i ja smo sve to stvorili – i nećeš me izbaciti iz života kao da sam bila samo gost.“Natan je zatečeno gledao. „To nije realno, Amelija. Firma je moja.“
„Firma je na moje ime,“ podsjetila ga je hladno. „Jer kad si imao problema sa porezom, ja sam bila ta koja je potpisala papire. Želiš razvod? Dobro. Ali ne dobijaš ništa ako ne potpišeš prepis vlasništva na mene.“
Natan je zgrčio vilicu. „Ucjenjuješ me?“ „Ne,“ rekla je mirno. „Samo ti vraćam ono što si meni uradio. Ti si me godinama varao i mislio da ne znam. Ovo je jedini način da se sve završi.“
U prostoriji je nastala duga tišina. Natan je polako sjeo i stavio ruke na glavu. „Znači, stvarno si sve znala?“
„Svaku poruku, svaki put kada si rekao da radiš do kasno,“ odgovorila je hladno. „I svaki put sam ćutala. Ali sada – sada biram sebe.“
Nakon nekoliko minuta, Natan je potpisao papire. Pogledao ju je posljednji put i tiho rekao: „Nikad te nisam trebao potcijeniti.“
Amelija je uzela dokumente i izašla iz kuće sa osjećajem olakšanja koji nije osjetila godinama.
Mjesec dana kasnije, stajala je u kancelariji, sada vlasnica svega što su gradili. Pogledala se u odraz stakla i nasmijala.„Nikada više neću dozvoliti da neko drugi piše moju priču,“ šapnula je.
