Volim svog muža mnogo zaista, ali mi je postao neprivlačan u poslednje vreme. Jednog dana smo otišli na more da se odmorimo kao normalan par. U medjuvremenu sam primjetila da mi se konobar nabacuje, ali muž nije ništa primjećivao. Dok je muž otišao u vodu da se kupa ja sam otišla do kupatila, a za mnom je ušao konobar koji me iznenada uhvatio za ruku i uradio nešto što me je šokiralo!
Prošlo je mnogo vremena otkako sam se stvarno opustila sa Filipom. Volim ga, to nije sporno, ali poslednjih meseci mi je postao… manje privlačan. Znam da nije fer, ali bilo je nečega u njegovom ponašanju što me udaljavalo. Možda su to sitnice – način na koji se ponašao, kako je prestao da brine o sebi, kako je uvek umoran, kako mu nisu više bili važni naši razgovori. Iako smo imali divan brak, to „nešto“ u meni je polako nestajalo.
Zato smo odlučili da odemo na more, da se opustimo i ponovo se povežemo, kao onaj par koji smo nekada bili. Moralo je to biti savršeno. Sunce je bilo sjajno, pesak je mirisao na slobodu, a more nas je zvalo. Filip je bio opušten, srećan, ali ja sam primetila nešto drugo – konobara koji je bio previše zainteresovan za mene.
U početku mi to nije smetalo. Bio je ljubazan, uvek se trudio da obezbedi sve što nam treba, a njegov osmeh bio je previše učtiv. Međutim, vrlo brzo sam primetila da nije bilo samo usluga na umu. Svaki put kad je dolazio do stola, njegov pogled je bio duži nego što bi trebalo. Na tren, osetila sam nešto u stomaku – to nije bila simpatija, već napetost. I, naravno, moj muž nije ništa primetio.
Dok je Filip otišao u vodu da se opusti i uživa u talasima, odlučila sam da i ja idem do kupatila da se osvežim. Noge su mi bile umorne od sunca, a um i telo su tražili trenutak odmora. U hodniku sam primetila konobara, a on je stajao, čekajući. Izgledao je kao da nešto planira, nešto neobično.
„Neću ti smetati, ali samo sam želeo da kažem… lep si u ovom svetlu“, rekao je uz blagi, gotovo neprimetan osmeh. Iako nisam bila sigurna šta je tačno hteo reći, bio je previše blizu.
Krenula sam ka kupatilu, pokušavajući da ne obratim previše pažnje na njega, ali on je, kao da je znao da nisam sigurna u sebe, krenuo za mnom. Nije bilo zvučne reakcije, samo koraci iza mene. Na trenutak sam se okrenula. „Zašto ideš za mnom?“ pitala sam tiho, ali nije odgovorio. Ušao je za mnom u hodnik, a zatim i u kupatilo.
U trenutku sam se zaledila. Srce mi je počelo brže da kuca. Da li je to bio stvarno on? Da li je stvarno ovo bio trenutak koji mi se događa?
Bez reči, stisnuo je moju ruku. Njegov pogled nije bio samo ljubazan – sada je bio odlučan. U trenutku, nije bilo više povratka. U trenutku njegove ruke, sve ono što sam zanemarivala postalo je toliko očigledno. Ali to što je uradio dalje me šokiralo – nije me poljubio, nije pokušao ništa intimno. Umesto toga, stisnuo je ruku, zatim se povukao, duboko uzdahnuo i rekao:
„Znam da ti nije lako. Znam da ti nešto fali, ali ovo što radim nije u redu. Izvinjavam se, zaboravi.“
I okrenuo se, napustio kupatilo, a ja sam ostala stajati, nesigurna, nesvesna onoga što se upravo desilo. Šta je to trebalo da znači? Zašto je to uradio?
Šokirana, nisam znala šta da mislim. Pokušala sam da sve zaboravim. Vratila sam se do Filipa koji je uživao u vodi, kao da ništa nije bilo. Ali u meni je sada postojala tišina koja je narasla.
Kada je večer prošla, nisam mogla da se oslobodim tog trenutnog uzbuđenja, tog nečeg što je bilo zabranjeno, ali nisam želela. Počela sam da preispitujem sve: da li je Filip stvarno moj partner? Da li je Marko samo još jedan znak upozorenja? Da li sam spremna da se suočim sa svojim osećanjima?
A da li je ovo sve samo početak?
