Kada sam otvorio vrata, tamo je stajala žena mog ujaka, sređena kao da ide na crveni tepih — elegantno odijelo pripijeno uz tijelo, skup nakit, kosa savršeno sređena. Nikada je u takvom izdanju nisam vidio.
Zamolio sam je da uđe, ali odmah sam osjetio da je nešto u njenom držanju bilo previše napeto, previše ozbiljno, previše… lično.
Sjela je na kraj mog kauča, pogladila nogavicu skupog sakoa i duboko udahnula, kao da se sprema izgovoriti nešto što joj se već mjesecima skupljalo u grudima.
Kada me konačno pogledala, oči su joj bile pune straha i odlučnosti u isto vrijeme — i onda je izgovorila rečenicu koja mi je zaledila krv u venama.
U tom trenutku, nisam mogao ni trepnuti. Samo sam gledao u nju, pokušavajući da shvatim zašto bi ona došla meni, od svih ljudi. Njene ruke su se tresle, iako je izgledala kao žena koja nikada ne gubi kontrolu.
„Tvoj ujak… nije čovjek kakvim se predstavlja“, rekla je tiho. Osjetio sam trenutni udar adrenalina, kao da mi je neko polio hladnu vodu niz kičmu. Zvučalo je kao početak nečega mnogo mračnijeg.
Pokušao sam da je prekinem, ali mi je samo podigla ruku i dala mi znak da ćutim. „Ovo moraš saslušati do kraja“, dodala je. U očima joj se nazirala panika, kao da joj neko stoji iza leđa.
„On… ima drugi život.“ Te riječi su mi odzvanjale u glavi, ali sam i dalje mislio da se radi o prevari ili nekoj aferi. Nije mi palo na pamet da je istina mnogo dublja i opasnija.
„Ima ženu“, rekla je, „ali ima i nešto drugo.“ Pokušao sam pronaći riječi, ali ništa nije izlazilo iz mojih usta. A onda mi je pružila malu crnu fasciklu koju je nosila u ruci od trenutka kada je ušla.
Kada sam je otvorio, vidio sam fotografije, dokumente, račune — sve je djelovalo kao nešto što bi mogao sakriti samo čovjek sa ozbiljnim namjerama. Moj stomak se okrenuo čim sam ugledao jedno ime koje sam poznavao. Moje.
„On te godinama prati“, rekla je. Glas joj se slomio po prvi put. „Ima dosije o tebi. O svakom tvom poslu, svakom putovanju, svakoj osobi koju poznaješ.“
Zaledio sam se na mjestu. Prsti su mi se ukočili dok sam držao fasciklu. Nisam znao da li da joj vjerujem ili da vjerujem svojim očima.
„Zašto bi to radio?“ jedva sam izustio. Ona je progutala knedlu i pogledala u pod kao da se srami onoga što treba da kaže. „Zato što ti nikada nije rekao istinu o tvojoj majci.“
Kao da mi je neko udario šamar, jednostavno sam se ukočio. „Šta ima moja majka s tim?“ upitao sam, sada već podižući glas. Nije mi odgovorila odmah; udahnula je duboko kao da pokušava skupiti hrabrost.
„Tvoja majka je znala sve o njegovom dvostrukom životu“, izustila je na kraju. „I pokušala je da pobjegne od njega… zbog tebe.“ Osjetio sam kako se prostorija oko mene sužava.
Sjeo sam pored nje jer više nisam mogao stajati na nogama. Osjećao sam da će mi srce iskočiti iz pluća. Sve ono što sam godinama mislio da znam, počelo se raspadati predamnom.
„Tvoj ujak… nije slučajno prestao da priča sa tvojom majkom“, nastavila je. „On je bio razlog zbog kojeg se ona plašila, zbog čega je bila nervozna, zbog čega je ćutala.“ Sve se uklapalo, ali bilo je nepodnošljivo.
Pogledao sam je pravo u oči. „Zašto mi ti ovo govoriš?“ Ona je progutala knedlu i okrenula se ka vratima kao da provjerava da nas neko ne sluša. „Zato što sam i ja u opasnosti.“
Tada mi je srce preskočilo. Nisam očekivao da će priča otići tako daleko. „Šta hoćeš od mene?“ pitao sam, glasom koji je jedva bio moj.
Samo je spustila ruku na moju i šapnula nešto što nikada neću zaboraviti. „Hoću… da mi pomogneš da ga zaustavimo.“
Te riječi su mi odzvanjale u glavi dok sam gledao u njene oči pune straha. A onda je uslijedio trenutak koji me je potpuno uništio — iz torbe je izvadila još jedan dokument i gurnula mi ga u ruke.
Na njemu je bilo moje ime… i riječ koju nikada nisam očekivao da vidim pored njega. „Nasljednik.“
