data-nosnippet>
„Molim te, nemoj nas povrijediti!“ – jecala je mala Emili dok je čvrsto stezala brata za ruku. Njihova maćeha je stajala iznad njih, lice joj je gorjelo od bijesa.
„Razmažena derišta!“ viknula je Kassandra, glasom koji je odjeknuo kuhinjom. „Sve sam vam dala, a vi mi vraćate ovako? Mogu da vas pošaljem i da nikad ne čujem za vas!“
Ethan je hrabro stao ispred sestre. „Tata će se vratiti i neće ti dozvoliti da nas vičeš!“Kassandra se nasmijala ledeno. „Tvoj tata nije ovdje – ja sam ovdje! I ja odlučujem šta se dešava u ovoj kući!“
U tom trenutku, ulazna vrata su se zalupila tako jako da su se čaše zatresle. Teški koraci su odjeknuli hodnikom.
„Kassandra!“ – zagrmio je glas koji je parao tišinu. Bio je to Majkl Rid, njihov otac – i ono što je uradio u sljedećem trenutku zaledilo je sve u prostoriji.
Majkl je ušao u kuhinju poput oluje. Njegove oči su bile tamne, a ramena napeta kao da je na bojnom polju. Kassandra je zastala, osmijeh joj se zaledio na licu.
„Pomjeri se od moje djece,“ rekao je dubokim, tihim glasom.„Majkle, ja… samo sam pokušavala da ih disciplinujem—“ počela je, ali on je podigao ruku i zaustavio je.
„Ovo se zove zlostavljanje, ne disciplina,“ rekao je, glas mu je bio hladan kao nož. Pogledao je Emili i Ethana koji su stajali iza njega, još uvijek drhteći.
„Idite u svoju sobu,“ rekao je nježno. „Tata je ovdje.“Djeca su potrčala uz stepenice, a Majkl se okrenuo prema Kassandri. „Spakuj se. Odmah.“Ona je problijedjela. „Ti se šališ? Ovo je moja kuća isto koliko i tvoja!“
„Ne,“ rekao je. „Ovo je moj dom i dom moje djece. A ti si upravo izgubila pravo da budeš dio njega.“
Kassandra je počela da viče, ali Majkl je već vadio telefon. „Imaš dva sata da odeš. Nakon toga dolazi advokat. Ako pokušaš da im priđeš, bićeš prijavljena za zlostavljanje.“Njene ruke su zadrhtale. „Ti bi stvarno sve bacio zbog njih?“
„Ne zbog njih,“ odgovorio je mirno. „Zbog mene. Jer otac koji dozvoli da mu djeca budu maltretirana prestaje da bude otac.“Kassandra je shvatila da je ozbiljan. Bacila je kuhinjsku krpu na sto i izjurila iz kuće.
Majkl je duboko udahnuo i krenuo uz stepenice. Emili i Ethan su sjedili na krevetu, zagrljeni. Sjeo je pored njih i privukao ih k sebi.
„Žao mi je što me nije bilo,“ rekao je tiho. „Ali obećavam – od sada vas niko neće povrijediti.“
Te noći, djeca su zaspala prvi put bez straha, a kuća je bila tiha i mirna. Majkl je stajao na pragu i znao da je donio pravu odluku – čak i ako ga čeka težak razvod.
Nekoliko mjeseci kasnije, sud je dodijelio starateljstvo njemu. Djeca su ponovo bila nasmijana, a kuća puna života. Majkl je shvatio da bogatstvo ne znači ništa ako djeca nisu sigurna i srećna.
