Maya Williams je radila u mnogim bogatim kućama, ali imanje porodice Blake bilo je najhladnije. Mermerni hodnici, stroga pravila, tišina koja guši.
Njeni zadaci bili su jasni – čisti, kuvaj i ne mešaj se. Mala Lily Blake imala je oca i nekoliko dadilja, ali sve su bežale posle par nedelja.
Te noći, Lily je plakala satima. Maya je, ne izdržavši, podigla devojčicu i pevušila joj dok nije zaspala.
U tom trenutku Nathaniel Blake se pojavio u vratima. „Spusti je odmah. Ti si sobarica, ne majka.“Ali kada joj je oteo dete, Lily je počela da vrišti još glasnije. Nathaniel je ukočeno zastao… i polako joj vratio devojčicu.
Treće noći, ponovo je došao – ali ovog puta nije vikao. Samo je stajao na pragu, slušao uspavanku i tiho rekao:„Moramo da razgovaramo.“
Maya je stajala u sobi, srce joj je tuklo kao ludo dok je čula njegov glas. Nathaniel Blake, najhladniji čovek koga je ikad srela, stajao je na pragu i gledao je bez onog uobičajenog prezira u očima.„O čemu želite da razgovaramo?“ pitala je tiho, ne ispuštajući Lily iz naručja.
„O mom detetu,“ rekao je jednostavno i ušao unutra. Njegova visoka figura delovala je zastrašujuće na slaboj svetlosti noćne lampe.
Seli su jedan naspram drugog, Lily je i dalje čvrsto spavala na njenim grudima. „Nisi otišla,“ rekao je tiho.Maya je progutala knedlu. „Nisam mogla. Ona… samo je dete.“
Nathaniel je uzdahnuo i spustio pogled prvi put otkako ga je upoznala. „Od kad je moja žena umrla, kuća je prazna. A ja… nisam znao kako da budem otac. Lakše je bilo zaposliti dadilje i naređivati nego priznati da sam uplašen.“
Maya je ostala bez reči. Ovo je bio čovek koji je do juče grmeo na nju kao da je najgora osoba na svetu – a sada joj priznaje slabost.
„Svi su odlazili,“ nastavio je. „Nisam krivio nikoga. Samo sam bio besan. Na njih, na nju… na sebe.“Maya je osetila kako joj se oči pune suzama. „Ona vas treba,“ rekla je tiho. „I nije važno koliko ste ljuti ili uplašeni – ona oseća da ste tu ili niste.“
Nathaniel je dugo ćutao, a zatim prišao i seo pored njih. Rukom je nežno pomilovao kosu svoje ćerke. „Zaspe samo kod tebe,“ rekao je skoro u čudu.
Maya je klimnula. „Možda zato što oseća da joj pružam ono što joj nedostaje – toplinu.“Te noći nisu rekli više ništa. Samo su sedeli zajedno, prvi put kao troje ljudi povezani istom tugom i istom nadom.
Sledećeg jutra, Maya je zatekla Nathaniela u kuhinji kako sam priprema doručak. „Za nas,“ rekao je pomalo nesigurno. „Za sve nas.“
Lily je trčala po kuhinji i prvi put se smejala glasno. Nathaniel je podigao pogled ka Mayi. „Hoćeš li ostati?“ „Ako me želite ovde,“ odgovorila je.
Narednih nedelja stvari su se promenile. Nathaniel je provodio više vremena sa ćerkom, učio je da pravi palačinke, čitao joj priče pred spavanje. Maya je gledala kako čovek koji je nekada bio zid od hladnog mermera postaje otac.
Jedne večeri, dok su Lily i Maya pravile kolače, Nathaniel je ušao u kuhinju. Njegov pogled je bio topao kao što ga nikada ranije nije videla. „Hvala ti,“ rekao je.„Za šta?“„Za to što si mi vratio dete,“ odgovorio je jednostavno.
Te noći, kada su svi zaspali, Maya je prvi put pomislila da ovo možda više nije samo posao. Možda je ovo – dom.
