data-nosnippet>
Maria Jensen je ostala zaleđena u mestu, kao da su joj noge ukopane u pod. U ruci je još uvek držala telefon, a u ušima su joj odzvanjale reči koje nikada nije trebalo da čuje. Reči koje su je presekle dublje nego bilo koja uvreda u životu.
Sedela je za kuhinjskim stolom, ruke drhte, a srce joj lupa kao da želi da pobegne iz grudi. Pogledala je na fotografiju Elize i Danijela na frižideru – nasmejani, zaljubljeni, na pragu zajedničkog života. Zar je moguće da se iza tih nasmejanih lica krije takva zloba?
U grlu joj je stajala knedla. Nije plakala – još uvek ne. Umesto suza, osećala je hladan, oštar bes koji joj je pritiskao slepoočnice. Da li je to žena kojoj će njena ćerka poveriti godine svog života? Žena koja bi trebalo da postane baka njenoj budućoj unučadi?
U mislima joj je odjekivao glas njenog pokojnog muža: „Uvek je štiti.“ Maria je spustila telefon, duboko udahnula i pogledala u prozor. U svom odrazu videla je odlučnost kakvu dugo nije prepoznala.
Zatim je uzela telefon ponovo. Ovoga puta nije oklevala. Okrenula je prvi broj. Kada se osoba javila, njen glas je bio miran, skoro previše miran:
„Moram da ti kažem šta sam upravo čula. I moramo da uradimo nešto.“
A dok je završavala treći poziv, u stomaku joj se više nije kovitlao strah. Umesto njega, nastanio se osećaj kontrole. Značila je samo jedna stvar: ovo venčanje neće ići po planu.Tri dana kasnije, Eliza je sedela za kuhinjskim stolom, zureći u svoj telefon. Njeno lice bilo je bledo, a prsti su drhtali dok je čitala poruku koju je upravo primila. Maria je stajala pored šporeta, mirno sipajući kafu u dve šolje.
„Mama…“ Eliza je progutala knedlu. „Danijel je otkazao venčanje.“ Maria je spustila šolju ispred nje, zatim sela preko puta. „Da, znam.“Eliza je podigla pogled, zbunjena. „Znaš? Mama, šta se dešava? Rekao je da ‘ne može da dozvoli da se porodice mrze na početku braka.’ O kakvoj mržnji on priča?“
Maria je duboko udahnula i uhvatila ćerku za ruku. „Dušo, pre tri dana sam čula njegovu majku. Govorila je o meni. O tebi. Rekla je da za mene nema mesta na venčanju jer sam ‘prevelika’.“Eliza je ostala bez daha. „Šta?!“
„Nazvala me je proždrljivom. I rekla da ne zaslužujem da sedim za stolom. Eliza, ćutala sam godinama, pokušavala da budem fina, da ih ne uvredim. Ali kad sam to čula… shvatila sam da ti ne smeš da uđeš u brak gde će te poniziti prvi put kada ne ispuniš njihova očekivanja.“
Eliza je gledala u sto, suze su joj navirale u oči. „Mislila sam da Karen mene voli.“„Ona voli ideju o tebi,“ rekla je Maria mirno. „Ali ne tebe. Ne ako znači da ja dolazim u paketu s tobom.“
Ćutale su minut, dok se negde u kući čulo kako sat otkucava. Tada je Maria izvukla fasciklu iz fioke. „Zato sam nazvala tri osobe. Prvo – tvoju kumu. Objasnila sam joj šta sam čula. Drugo – vlasnicu sale. Otkazala sam rezervaciju. I treće – advokata. On je poslao obaveštenje da ćeš dobiti nazad svaki dinar koji si već uplatila.“
Eliza je naglo podigla glavu. „Mama, ti si… ti si sve otkazala?“ „Jesam,“ odgovorila je Maria tiho, ali čvrsto. „Pre nego što ti život unište ljudi koji misle da imaju pravo da te mere i vrednuju. Neću dozvoliti da te takva porodica gazi.“Tada je zazvonio telefon. Bio je to Danijel. Eliza je drhtavim glasom odgovorila i uključila zvučnik.
„Eliza,“ čuo se njegov umorni glas, „moji roditelji insistiraju da se venčanje otkaže. Kažu da dok se tvoja majka ne izvini, nema govora o pomirenju.“Eliza je mirno rekla: „Danijele, neće biti izvinjenja. Znaš šta? Nema ni venčanja. Ako ti je važnije da udovoljiš majci nego da stojiš uz mene, onda je bolje da se rastanemo sada.“
S druge strane nastala je tišina. „Molim te, razmisli—“ „Razmislila sam,“ rekla je, a glas joj je prvi put bio čvrst. „Zbogom, Danijele.“Prekinula je poziv. Suze su joj klizile niz obraze, ali u očima joj je tinjao plamen koji Maria odavno nije videla.
„Mama,“ prošaptala je Eliza, „hvala ti što si me spasila od budućnosti u kojoj bih morala da molim za poštovanje.“Maria ju je zagrlila. „Ti zaslužuješ ljubav koja ne dolazi sa uslovima i poniženjima.“
Narednih dana, Karen Carter je pokušala da kontaktira Mariju – slala je poruke, ostavljala glasovne poruke, čak dolazila pred kuću. Ali Maria nije otvorila vrata. Eliza je otišla na putovanje sa drugaricama, vratila se osmehnuta i slobodna.
Mesec dana kasnije, dok je Maria zalivala ruže, primila je pismo – Danijel joj je napisao izvinjenje, priznajući da je pogrešio i da je shvatio koliko su njegove majčine reči bile okrutne. Ali tada je već bilo kasno. Eliza je odlučila da krene dalje i upisala kurs za master studije u inostranstvu.
Maria je zatvorila pismo i odložila ga. Po prvi put posle mnogo godina, osećala je mir. I ponos – jer je svoje dete naučila da ne pristaje na manje od onoga što zaslužuje.
