Živim kao udovica već dugo godina sama, i ne pamtim kad sam poslednji put imala nekoga. Kao i svaka druga žena i ja imam svoje potrebe, ali nikako do uđe neki normalan muškarac u moj život. Jednog dana sedela sam kući i gledala tv i odjednom je neko zazvonio na vrata. Bio je to običan poštar koji mi je donio pismo koje sam očekivala. Upitao me je da li mogu da odem do vašeg kupatila na brzinu, rekla sam mu naravno da možeš. Kad je ušao u kuću uopšte nije išao do kupatila, nego me je uhvatio oko struka i uradio nešto skroz neočekivano!
Kada je poštar ušao u njen dom, žena je bila iznenađena njegovim iznenadnim ponašanjem. Iako je bio ljubazan i činilo se da ima dobre namere, nešto u njegovom ponašanju nije bilo uobičajeno. Prišao joj je preblizu, uhvatio je za struk i gledaao je s nekim očima koje nije očekivala. Iako je osećala nelagodu, iznenađena je što nije odmah reagovala. Njeno srce je brže kucalo, ali nije znala kako da postupa. Da li da ga otera ili da se oslobodi tog trenutnog nesigurnog osećaja?
Samo nekoliko trenutaka kasnije, uzela je dubok dah. Shvatila je da je, zapravo, njeno unutrašnje stanje—usamljenost i dugo potiskivane emocije—počelo da utiče na njene odluke i ponašanja.
„Znaš… ovo je sve pomalo čudno“, rekla je tiho, pomerajući se unazad. Poželela je da su stvari bile drugačije. Da je imala više kontrole nad svojim emocijama, da nije bila toliko usamljena i da se nije našla u ovakvoj situaciji.
Poštar je, zbunjen njenom reakcijom, povukao ruke. „Izvinjavam se“, rekao je, stvarajući distancu između njih dvoje. „Nisam želeo da se osećaš nelagodno.“
„Ne, nije to“, rekla je žena, pokušavajući da prikrije svoje zbunjenost. „Nije to što misliš. Mislim… jednostavno sam se iznenadila. To je sve.“
Poštar se povukao i izvinio još jednom, a ona je stajala, gledajući ga kako izlazi iz njenog doma. Zatvorila je vrata i nekoliko trenutaka stajala naslonjena na njih, razmišljajući o svemu što se dogodilo.
Shvatila je da je iz tih trenutnih osećanja usamljenosti reagovala na način koji nije odražavao njen pravi karakter. Iako je bilo prijatno da se oseća primećeno, sve to je bilo samo privremeno olakšanje. Istinski je želela da ponovo pronađe ravnotežu u svom životu, da shvati šta joj zapravo treba i šta je ispravno za nju.
Ona je duboko udahnula, odlučivši da se suoči sa svojim emocijama. Zamišljala je svoju prošlost i suočavala se sa činjenicom da je izgubila sebe u želji za pažnjom i nečim što joj je nedostajalo. Nije bilo lako, ali shvatila je da mora da prepozna šta je zaista važno i kako da izgradi zdrav odnos prema sebi.
