Ana je živjela tri godine u braku s čovjekom kojeg je voljela više od svega. Milan je bio pažljiv, ali njegova porodica nikada nije prihvatila Anu.
Svekrva ju je od prvog dana gledala s visine, a zaova, njegova mlađa sestra, otvoreno je pokazivala prezir.
„Nisi ti za našu porodicu,“ govorila je, „Milan je zaslužio bolje.“
Te subote, dok je Milan bio na putu, Ana je otišla kod njih da im odnese poklon za njegov rođendan. Nije očekivala neprijateljstvo, ali čim je prešla prag, riječi su počele letjeti.
„Lažljivice,“ rekla je svekrva, „zbog tebe moj sin pati!“
Ana je pokušala da objasni, ali ruka ju je presjekla po obrazu, a zatim se čulo pljuskanje — zaova ju je pljunula pravo u lice.
U tom trenutku, vrata su se otvorila.U sobi je nastala tišina kad se pojavio Milan. Pogledao ih je i rekao riječi koje niko nije očekivao.
Vrata su se otvorila uz glasan tresak, a na pragu je stajao Milan. Kiša mu je kapala s jakne, a pogled mu je bio oštar, gotovo leden.
U sobi je nastala potpuna tišina. Ana je još uvijek stajala pored stola, s dlanom na obrazu koji je bridio. Na njenoj majici bila je kapljica vode — ili suze, nije ni znala.
Milan je polako pogledao od majke do sestre.
„Šta se ovdje dešava?“ pitao je tiho, ali njegov ton je nosio prijetnju.
Zaova je prva progovorila: „Samo smo joj rekle istinu! Pogledaj je, došla je ovdje da se pravi dobra, a svi znamo da—“
„Dosta,“ prekinuo ju je.
Okrenuo se prema Ani, a u njegovom pogledu nije bilo ni trunke sumnje. Prišao joj je i nježno dodirnuo obraz.
„Ko te udario?“ pitao je, iako je znao odgovor.
Ana je slegnula ramenima, glas joj je bio tih.
„Nije važno. Samo sam htjela da donesem tvoj poklon, ali… izgleda da to nije bila dobra ideja.“
Milan je tada napravio korak unazad, duboko udahnuo i rekao tonom koji niko od njih nikada ranije nije čuo:
„Mama, sestro… dokle više?“
Svekrva je prekrstila ruke i podigla glavu.
„Ja samo želim da te zaštitim. Ova žena te udaljava od nas, od tvoje porodice.“
Milan je prišao majci bliže.
„Porodica? Da li je porodica ona koja sudi bez dokaza, koja udara i ponižava? Onda vi niste moja porodica.“
Zaova se uspravila, glas joj je drhtao od bijesa.
„Ne možeš birati nju umjesto nas!“
„Već jesam,“ odgovorio je mirno. „Onog dana kad sam je oženio.“
Ana je pokušala da ga zaustavi, šapćući: „Milan, molim te, ne svađaj se.“
Ali on je samo odmahnuo glavom.
„Ne, Ana. Predugo sam ćutao. Predugo sam dopuštao da te ponižavaju misleći da će se promijeniti. Danas je kraj.“
Svekrva je pocrvenjela u licu.
„Zar ćeš zbog žene koja ti nije ni rod, zaboraviti majku?“
Milan ju je pogledao ravno u oči.
„Majka je ona koja voli, a ne ona koja udara. Ana je pokazala više majčinske topline mojoj porodici nego ti u cijelom životu.“
Tišina. Samo je sat na zidu otkucavao.
Ana je stajala zbunjena, srce joj je lupalo kao nikad prije. Nije mogla da vjeruje da Milan, koji je uvijek bio smiren, sada stoji između nje i svega što ju je boljelo.Zatim se okrenuo prema Ani i rekao:
„Idemo kući. Ne moramo više ovdje dolaziti.“
Krenuli su ka vratima, ali Ana se zaustavila.
Okrenula se, pogledala svekrvu i zaovu, i rekla mirno:
„Ne želim osvetu. Samo želim da znate da sam ja ta koja će ga voljeti, čak i kad vi ne budete mogle.“ Zatim su otišli, i vrata su se zatvorila za njima.
Te večeri, u njihovom stanu, Ana je sjedila na kauču, još uvijek držeći maramicu na obrazu. Milan je donio led i kleknuo ispred nje.
„Zaslužuješ mir, Ana,“ rekao je tiho. „Od sada ga više niko neće narušiti.“
„Mislila sam da ćeš me ostaviti,“ priznala je kroz suze.
„Ostaviti?“ nasmijao se blago. „Zbog čega? Zato što si imala dovoljno hrabrosti da voliš mene, iako je sve bilo protiv tebe?“
Uzeo ju je za ruku.
„Znaš,“ dodao je, „nikada nisam razumio šta znači snaga dok tebe nisam vidio kako šutiš pred njihovom mržnjom. Od danas, ti više nećeš šutjeti. Od danas, imaš mene.“
Ana se nasmijala kroz suze i naslonila glavu na njegovo rame.
„A ja sam mislila da sam izgubila sve,“ šapnula je.
„Ne,“ odgovorio je, „tek si dobila ono što vrijedi — poštovanje.“
Kasnije, u njihovoj tihoj kući, dok je noć padala, Milan je pogledao Anu kako spava i pomislio da nijedna riječ njegove porodice više nema težinu.
Jer tamo gdje postoji ljubav, uvrede postaju samo šum.
