Zatvor je bio poznat po neprobojnim pravilima. Čitav ženski krug čuvale su samo stražarke, medicinsko osoblje bile su žene, a muškarci su mogli ući jedino u posebnim situacijama – pod potpunim nadzorom i sa urednom dokumentacijom.
Zato je vest koja je stigla u martu delovala nemoguće. Tri zatvorenice, svaka u svojoj ćeliji, bez ikakvog međusobnog kontakta, prijavile su se u medicinsko krilo zbog tegoba. Rezultat pregleda šokirao je sve – bile su trudne između šest i deset nedelja.
Upravnica Helen Garvey pokušala je da zataška vest, ubeđena da zatvorenice lažu ili pokušavaju izazvati skandal. Ali kada su stigle krvne analize i ultrazvuk, više nije bilo dileme. Trudnoće su bile stvarne.
Kako? To pitanje je visilo u vazduhu. Zatvor je bio osiguran kamerama, vratima sa elektronskim bravama, kontrolnim punktovima. Nije bilo načina da se „uljez“ provuče neprimećen.
Dr. Melanie Pike, zatvorski lekar, odlučila je da lično proveri snimke sigurnosnih kamera. Noćima je sedela ispred monitora, pregledajući sat po sat, dan po dan, očajnički tražeći pukotinu u sistemu.
U početku – ništa. Hodnici mirni, stražarke na mestu, zatvorenice spavaju. Ali onda je primetila obrazac. Svake noći, tačno u 2:15 ujutro, nešto se događalo.Nešto što je nateralo doktorku da zadrhti i približi se ekranu…
Doktorka Pike je zurila u ekran, oči joj se nisu odvajale od mutne slike. Tačno u 2:15, u hodniku ženskog krila, svetla bi na tren zatreperila. Samo nekoliko sekundi – ali dovoljno da se vidi senka kako prolazi pored ćelija.
Uvećala je snimak, srce joj je lupalo. Senka je imala ljudski oblik, ali kamera nikada nije uspela da uhvati jasno lice. Kao da je sistem namerno zamagljen baš u tom trenutku.
Sledećih nekoliko noći gledala je ponovo. I svaki put – isto. U 2:15, kratko treperenje, senka koja se zadrži nekoliko trenutaka, pa nestane. Zatvorenice su spavale ili se pomerale, nesvesne da nešto prolazi pored njihovih vrata.
Melanie je odmah obavestila upravnicu Garvey. „Neko manipuliše sistemom,“ rekla je, glas joj je drhtao. „Kamera se sama prebacuje na niži kvalitet baš kad se senka pojavljuje. Ovo nije slučajno.“Helen Garvey je stisnula vilicu. „Ako je neko od osoblja umešan, platiće. Niko ne sme da naruši sigurnost ovog zatvora.“
Odlučile su da naprave zasedu. Instalirale su skrivene kamere u samim ćelijama, sakrivene u ventilaciji, a postojeće sisteme ostavile su netaknute da „krivac“ ne posumnja.Dočekale su još jednu noć. Kazaljke su se približavale 2:15. U sobi za nadzor bilo je napeto kao nikada. Tri stražarke, doktorka i upravnica sedeli su i gledali ekrane.
U 2:14 svetla su počela da trepere. U 2:15 – ponovo senka. Ali ovog puta, skrivene kamere uhvatile su jasno lice.Angela, noćna stražarka.Svi su ostali bez reči. Na snimku se videlo kako izvlači lažni ključ iz džepa, tiho otključava ćeliju i ulazi. Njeno lice bilo je hladno, bez trunke emocija.
„Ne…“ upravnica Garvey je progutala knedlu. „Angela? Godinama radi s nama. Najdisciplinovanija od svih…“Doktorka je zurila u ekran. „Pogledajte… ona im daje injekcije. Ne… ne radi se o muškarcu.“
Na snimku se jasno videlo: stražarka je zatvorenicama ubrizgala nepoznatu supstancu, pažljivo zapisujući nešto u malu svesku. Nije bilo nikakvog fizičkog kontakta sa muškarcem – jer ga nikada nije ni bilo.
Sutradan su je priveli. U kancelariji, pod hladnim svetlom, Angela je ćutala, a onda mirno rekla: „Htela sam da dokažem da život može da nastane bez muškaraca. Da žene mogu da budu samodovoljne. Radila sam na sopstvenom eksperimentu.“„Eksperiment?“ upravnica je viknula. „Na zatvorenicama?!“
Angela je slegnula ramenima, oči su joj bile prazne. „Nisam im naudila. Htela sam da ih unapredim. Da stvorim nešto novo.“Doktorka Pike je pogledala izveštaje. „Koristila je krišom sačuvane uzorke donora iz banke sperme. Ubacivala ih je zatvorenicama dok su spavale. To je… nezamislivo.“
Zatvor je bio u haosu. Mediji su se brzo dokopali priče, iako je Garvey pokušala da sve zadrži unutra. Tri trudne zatvorenice postale su simbol skandala, a ime stražarke Angele ušlo je u sve naslove.Zatvorenice su bile zbunjene i besne. Nisu imale izbora, nisu dale pristanak, a sada su nosile živote koje nisu planirale.
Jedna od njih je vikala u medicinskom krilu: „Ne možete mi ovo uraditi! Nisam tražila da budem majka!“Druga je ćutala, ruke položene na stomak, dok su joj suze tekle. Treća je hladno rekla: „Ako mi već uzimate slobodu, sad ste mi uzeli i telo.“
Angela je sprovedena u izolaciju. Njeno objašnjenje – da je to bio „naučni projekat“ – nikoga nije umirilo. Njene oči nisu odavale kajanje.
Helen Garvey je ostala sama u kancelariji, gledajući u dosijee. Zatvor, koji je trebalo da bude neprobojan i pod punom kontrolom, postao je simbol najvećeg sigurnosnog i etičkog skandala u zemlji.
Doktorka Pike je kasnije izjavila: „Ovo nije bila samo povreda pravila. Ovo je bio zločin protiv poverenja, protiv samih temelja medicine i ljudskosti.“
