Stidela sam se svog porekla i lagala sam Marka da mi je majka bolesna i senilna, samo da je ne bih dovela na luksuzno venčanje. Ubeđivala sam sebe da je to jedini način da započnem novi život bez prošlosti koja me sramoti. Nisam ni slutila da će me ta laž sačekati tačno tamo gde sam mislila da sam najbezbednija.
Majka je ćutke prihvatila moju zabranu, iako je ceo život prodavala sir i kajmak da bih ja mogla da nosim ovu haljinu. Nisam znala da nije imala snage da ostane kod kuće dok se ja udajem. Krišom je došla do restorana i stajala u blatu iza ograde, gledajući me kroz suze.
Dok sam plesala prvi ples, primetila sam da je Marko odjednom ukočio pogled i prestao da se smeje. Pratio je nekoga iza ograde, staricu sa maramom koja se držala za hladne rešetke drhtavim rukama. A onda je muzika stala, Marko me je pustio nasred podijuma i napravio prvi korak ka njoj — i tada sam shvatila da se nešto strašno sprema…
Marko je bez razmišljanja sišao sa podijuma, dok su gosti zbunjeno ustajali sa stolica. Muzika je potpuno utihnula, a šapat se poput talasa širio salom. Stajala sam ukočeno, sa buketom koji mi je klizio iz ruku, nesposobna da shvatim šta se dešava. Srce mi je tuklo tako jako da sam se bojala da će svi čuti.
Iza ograde, u blatu, stajala je moja majka, pognute glave i mokrih opanaka. Njene ruke, ispucale i grube, tresle su se dok je pokušavala da obriše suze krajem marame. Kada je Marko stao ispred nje, podigla je pogled pun stida i straha. U tom trenutku poželela sam da nestanem.
Marko je kleknuo pravo u blato, ne mareći za odelo koje je nosio. Uzeo je majčine ruke u svoje i tiho izgovorio njeno ime. Videla sam kako joj se lice promenilo, kao da pokušava da se seti nečega davno zaboravljenog. Tada sam shvatila da se ne radi samo o meni.
Počeo je da govori pred svima, glasno i jasno, bez trunke srama. Ispričao je kako se kao dete izgubio u planini, promrzao i gladan, siguran da neće preživeti noć. Rekao je da ga je jedna žena našla, nahranila, umotala u ćebe i peške odvela do sela. Ta žena je bila moja majka.
Majka je zaplakala jače, ponavljajući da je samo uradila ono što bi svako učinio. Marko joj je tada poljubio ruke, pred svim gostima. Rekao je da bez nje danas ne bi bio živ, ni stajao tu kao mladoženja. U sali se moglo čuti samo jecanje.
Osetila sam kako mi se lice žari od stida, ali i od nečega još goreg — spoznaje. Ceo život sam bežala od žene koja me je podigla, a udala sam se za čoveka koji ju je poštovao više nego ja. Poželela sam da vratim vreme, ali znala sam da je kasno. Istina je stajala gola pred svima.
Marko je tada ustao, uhvatio majku pod ruku i poveo je ka sali. Gosti su se razmakli, neki su aplaudirali, neki brisali suze. Majka je hodala nesigurno, kao da ne veruje da ima pravo da bude tu. Ja sam stajala na sredini podijuma, nesigurna da li zaslužujem da joj pogledam u oči.
Kada je stala ispred mene, spustila je glavu. Rekla je tiho da nije htela da mi pokvari sreću. Taj glas, pun ljubavi uprkos svemu, slomio me je. Zaplakala sam prvi put tog dana iskreno.
Pala sam na kolena pred njom, ne mareći za haljinu ni za poglede. Zamolila sam je za oproštaj, glasno, pred svima. Rekla sam da sam bila kukavica i da sam se stidela nečega što je trebalo da bude moj ponos. Majka me je zagrlila, kao da me nikada nije ni povredila.
Marko je tada stavio ruku na moje rame i rekao da porodica nije ono čega se stidimo, već ono što nas definiše. Te reči su bolele, ali su bile istinite. Gosti su ponovo zapljeskali, ovaj put jače. Svadba se nastavila, ali ništa više nije bilo isto.
Majka je sedela pored nas, prvi put u životu na ovakvom mestu. Ljudi su joj prilazili, raspitivali se, pokazivali poštovanje. Videla sam kako se polako opušta, kako joj se osmeh vraća. A ja sam shvatila koliko sam joj toga uskratila.
Kasnije te večeri, dok smo ostali sami, Marko me je pitao zašto sam se stidela. Nisam imala pravi odgovor. Shvatila sam da sam ceo život gradila sliku sebe na laži. I ta slika se tog dana srušila.
Te noći nisam slavila, već razmišljala. Znala sam da brak ne počinje bajkom, već istinom. Majka je spavala u sobi pored, prvi put kao moj gost, a ne kao neko koga krijem. Osećala sam i olakšanje i strah.
Jer sam tada shvatila da oproštaj ne znači kraj. Značila je početak dugog puta, punog krivice, popravljanja i dokazivanja. Pitala sam se da li ću ikada moći da nadoknadim sve izgubljene godine. I da li će me majka ikada gledati isto kao pre…
