Ako vas promena vremena pogodi kao čekić u glavu, niste sami
Meteoropatija je realno oboljenje, ali često čujemo da nam „nije ništa“, da nije moguće da nas vreme poremeti, a oni koji pate od ovog poremećaja reći će vam da se osećaju kao da su mamurni i bolesni, i da su im tegobe itekako izražene. Kako lekar definiše meteoropatu i kako da sebi pomognemo, objasnila je doktorka opšte prakse dr Biserka Obradović.
„Poslednjih 15 godina, otkad su krenule ove nagle promene vremena, naučnici su počeli ozbiljnije da proučavaju efekat na naše zdravlje. Imamo dve vrste, primarne i sekundarne. Primarni su zdravi ljudi koji nemaju tegobe dok ih meteoropatija ne pogodi, a sekundarni oni koji već imaju neko oboljenje, čije će tegobe nagla promena vremena samo pogoršati…“
Koji su simptomi?
„Vremenske promene, i to nagle, utiču na elektromagnetne talase koji dalje deluju na hipotalamus mozga, pod njegovim uticajem je hipofiza i ona luči hormon stresa, a manje endorfin, hormon zadovoljstva. Stižu napetost, nervoza, anksioznost, glavobolja, vrtoglavica, loš san, pospanost u toku dana… Osećamo se loše, imamo bolove u mišićima i zglobovima“, rekla je ona.
Kada otići kod lekara?
„Ako govorimo o hroničnim bolesnicima, odmah bi trebalo otići kod lekara, nagle promene utiču i na srčane bolesnike, visok pritisak, znatno će im se promeniti stanje i moraju kod lekara. Terapiju bi trebalo revidirati, organizam želi da sačuva toplotu i sužavaju se krvni sudovi, a time raste i pritisak. To je kada prelazimo iz toplog u hladno vreme, tada se dešavaju moždani i srčani udar“, objasnila je doktorka.
I dete može da bude meteoropata, to nije rezervisano za starije.
„Žene više reaguju, čak i deca, od muškaraca. Njihov hormonski sistem je u disbalansu, deca budu razdražljiva, nemirna, imaju loš san, pokazuju jako nezadovoljstvo i dekoncentraciju. Teško im je da se zaigraju kao u normalnim, stabilnim vremenskim uslovima“, rekao je on.
Kako se izboriti?
„Ne ostajte duže u krevetu, potražite izlaz, idite u prirodu, budite više aktivni, šetajte… Bar taj lek, koji je najbolji i neprocenjivo vredan, pomoći će. Pušači, neka smanje pušenje, svaka cigareta kada se zapali sužava krvne sudove narednih 15 minuta. Oni se sužavaju i zbog vremena, a mi zbog cigarete sužavamo ih dodatno. Smanjite energetske napitke, nema leka koji može zameniti fizičku aktivnost a ona može zameniti mnoge lekove“, rekla je ona.
„Posle pet kilometara brzog hoda svakog dana, po nekim istraživanjima, ljudi su smanjivali doze lekova za pritisak. Što više boravka u prirodi, šetnje, što više sveže hrane, voća i povrća koje se jede između četiri i šest sati. Magnezijum, kalcijum, cink, ojačaće imuni sistem i pomoći će nam“, rekla je ona.
„I psiha je 90 odsto našeg funkcionisanja, ako smo pozitivni sve će nam biti lakše i lepše“, rekla je ona.
najzena.rs
