Vlasnica te kuće je umrla, nikog nije bilo da nasledi njenu imovini
Bila je to 2014. godina kada je Dženan Ćišić odlučio da iz Bosne ode za Nemačku kako bi zaradio koji dinar. Umesto planirana tri meseca, u Nemačkoj je ostao 10 godina.
Kaže da nema onog koga nije odveo za Nemačku i pomogao mu da se snađe.
“Prvi posao mi je bio na bauštelu. Kada sam odlučio da odem tamo ja kažem nemam pare, a oni kažu zaradićeš. Nemam papire – nema veze. Ne znam jezik – ne treba ti. Imaš leđa, ćuti i radi.”
Tako je Dženan započeo rad na građevini u Nemačkoj i sam kaže da ga je bilo sramota da kaže kako je u Bosni svirao, radio kao nastavnik muzičkog, kako je školovani muzičar koji svira klarinet, a u Nemačkoj radi teške fizičke poslove.
Vremenom je Dženan naučio jezik, dobio papire, a onda je počeo da radi u restoranu. Tako je uspeo i da kupi kuću u Nemačkoj, a kako mu je to pošlo za rukom je neverovatna priča.
“Nisam mogao da živim više na kiriju. Vera mi ne dozvoljava da podižem kredit. Odlučim da kupim neku ruševinu, bukvalno šta god samo da uložim u nešto svoje. Ali i te ruševine po Nemačkoj su bile skupe. Kada sam čačkao preko interneta vidim da postoje te aukcije na kojima se prodaju kuće.
Poslao sam oko 75 ponuda za te kuće koje su na aukciji. Koliko imam para u kešu ja tu ponudu stavim na internet. I jedan dan kada sam krenuo na posao (u međuvremenu sam počeo da vozim tramvaj) zvoni mi telefon. Kaže mi žena s druge strane: “Čestitam, pobedili ste na aukciji!”
Pitam je da li je prošla ona cena koju sam ponudio, ona kaže jeste. Ponudio sam 3.550 evra za kuću i dobio sam je u kompletu sve sa smećem i zlatom i svim što je bilo u njoj.
Vlasnica te kuće je umrla, nikog nije bilo da nasledi njenu imovinu. Kuća je bila 3 godine prazna i na kraju je odlučeno da se proda na aukciji. Prvobitna cena joj je bila oko 6000 evra, ali smo uspeli da je spustimo na 3.550.
Ona je bila onaj tip osobe koja sakuplja stvari, ne želi ništa da baci. A i komšije koje su imale pokvarenu veš mašinu ili tako nešto, donosili su kod nje u dvorište.
Tu je bilo oko 40 kubika smeća. Ali ja nisma imao ništa protiv, jer kada sam to sve rasčistio ostala mi je kuća. Da bi gradi kuću u Nemačkoj, samo za dozvolu ti je potrebno 17.000 evra. Tako da sam u svakom slučaju bio na dobitku.
11 meseci sam čistio sve to. Da ne bih sve bacao i plaćao otpad, slikao sam, stavljao na internet i ljudima poklanjao. Bilo mi je bitno samo to da se odnese.
Komšije su mi rekle da vodim računa da dobro pregledam sve knjige i stvari koje su ostale iza te žene. “Možda tu može biti nešto,” rekao mi je komšija.
Kad sam video prvih dvadeset evra u kuhinji, nema srećnijeg čoveka od mene. U jednoj koverti koja je bila u knjizi, našao sam kovertu sa novcem, a suma je bila tolika da sam sve troškove podmirio. To je verovatno bio njen štek“, dodaje Ćišić.
Dženan ističe da nikad ni u snu nije mogao da pomisli da bi našao nešto vredno u toj kući, ali da mu se sreća osmehnula “Suma je bila tolika da sam čitavu kuću sredio i isplatio ljudima koji su mi pomagali da radim.”(RBSM-RADIO)
