Ko su ministri u Vladi Srbije je već izvjesno vrijeme nevažna stvar jer većinu odluka donosi jedan čovjek, usuglasili su se gosti „Utiska nedelje“, ali su ocijenili da su određena imenovanja ipak pokazatelj određenih odnosa moći u vladajućoj koaliciji.
Komentarišući predstojeće izbore, gosti su se složili da je problem što se opozicija podijelila, ali su imali različite procjene kakve ima šanse.
Dok Dušan Milenković smatra da još postoje mogućnost da se u pojedinim sredinama nešto promijeni, Željko Bodrožić vjeruje da je propuštena šansa za jedinstvo u Beogradu, a Milan Ćulibrk poziva opoziciju da još jednom sjedne za sto.
„Realno nije važno ko je premijer, on je taj program dobio unapred. Čuli smo ga u januaru kada je predstavljan čuveni ekonomski program nazvan ’Skok u budućnost’. Ministri više izgledaju kao državni sekretari koji treba da ispune nalog koji im je dao jedan čovek“ ocijenio je Milan Ćulibrk, urednik ekonomije u sedmičniku „Radar“.
On je podsjetio da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić otišao u Pariz i tamo dogovorio nabavku vojnih aviona, a da se pri tome uopšte nije pitao vojni vrh, kao i da svakodnevno tokom svojih obraćanja obećava privredni rast, visoke plate i penzije, a da to uopšte nije njegov posao.
„Da li iko zna ko je Adrijana Mesarović, Slobodan Cvetković, Rade Basta ili pak Anđelka Atanasković? To su četiri poslednja ministra privrede za koje većina građana ne zna šta su radili“ upitao je Ćulibrk.
Priznao je da je za novu ministarku privrede prvi čuo prilikom predstavljanja vlade.
„Verovatano imamo mnogo razvijenu privredu, čim za ministre nisu čuli oni koji se bave 30 godina ekonomijom“ zaključio je Ćulibrk.
Politički konsultant Dušan Milenković saglasio se dijelom sa Ćulibrkom da u smislu donošenja odluke u većini slučajeva u Srbiji nije važno ko su ministri.
Međutim, kazao je da sastav vlade pokazuje odnose moći u samoj vladajućoj koaliciji i kako se ko od pojedinaca u tom kontekstu kotira. Naveo je primjer Siniše Malog kao dugogodišnjeg ministra finansija, za koga vejruje da se pita dosta kada je u pitanju trošenju državnog budžeta.
„Interesatna su i određena usmerenja koja smo dobili kroz ekspoze premijera. Stavljen je veliki akcenat na namensku industriju i time je pokazano opredeljenje države da se mnogo ulaže u namensku proizvodnju i da se to prodaje zbog dva velika sukuba u svetu. Za ministra odbrane je došao Bratislav Gašić, znači on će da upravlja tim usponom namenske industrije“ objasnio je Milenković.
Za njega je važan pokazatelj i to što je Goran Vesić ostao na mjestu ministra građevine, jer se u tom resoru troši mnogo državnog novca.
„Interesatno je zašto je Darko Glišić, kao glavni stranački operativac naprednjaka, ušao u vladu. Preuzeo je Ministarstvo za javna ulaganja, koje nije bilo toliko politički značajno u poslednje vreme. Mislim da ćemo uskoro dobiti odgovor ukoliko se promeni nadležnost tog ministarstva, odnosno ako dobije EXPO, koje je sada pod Vesićem“, naglasio je.
Prvi test za novog ministra informiranja
Za Željka Bodrožića, predsjednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, činjenica da je za ministra informiranja postavljen Dejan Ristić koji nije iz novinarske struke, pokazatelj da vlast i dalje ne smatra da u „toj oblasti išta treba da se popravi“. Podsjetio je da prethodni ministar informiranja nije imao čak ni državnog sekretara zaduženog za medije.
„Prvi test za Ristića biće da krene u proceduru izbora novog REM-a. Može da pokaže da je drugačiji, da taj proces izbora bude javan, da se poštuje šta kaže struka i, na kraju, da se primeni zakon, što njegov prethodnik nije uradio“, istakao je Bodržić.
I Ćulibrk se složio da će novi ministar informiranja vrlo brzo pokazati da li šta namjerava da uradi u ovoj oblasti.
„Zaboravili smo čemu mediji služe. Televizije sa nacionalnom frekevecnije su se bukvalno pretvorile u propagandnu mašineriju usmerenu da SNS sačuva vlast, oni samo prenose izjave zvaničnika kao da su Sveto pismo“, upozorio je Ćulibrk.
Komentarišući ekspoze premijera, Milenković je ocijenio da je bio prepun suvišnih podataka o nečemu što se već desilo i da je sve to moglo da se svede na mnogo manji obim.
„Mi se nalazimo u najvećoj krizi izbornog legitimiteta od Vučićevog dolaska na vlast, bilo da je reč o dokazima izborne krađe ili preporukama ODIHR-a, a mandatar se nijednom rečenicom nije osvrnuo na taj proces“ naveo je on.
Govoreći o izborima, Milenković je skrenuo pažnju da maltene opozicija u većini ipak izlazi na izbore jer kako je naveo, „svi izlaze na izbore, osim što SSP, SRCE i DSS ne izlaze u Beogradu i SSP ne izlazi u Nišu“.
Ocijenio je da postoji šansa da opozicione stranke, ukoliko budu dobro organizovane, urade nešto u pojedinim sredinama. Prema njegovim riječima, najgore što može da se desi na izborima u Beogradu jeste da se ponovi ono što je bilo u decembru, što prema njegovim riječima, nije razlog da se ne izađe na izbore.
„Ko izlazi na izbore, treba da komunicira sa građanima koji su njihovi birači ili sa onima koji su apatični i lome se da li da izađu na izbore. Takođe, treba da obezbede jaku kontrolu izbora da mogu da prate sve izborne malverzacije. Ko ne izlazi, što mislim da je loš politički potez, treba da prestane da šalje negativne poruke i da šire apatiju, da je sve propalo, jer retko šta može da se desi posle izbora što bi mogao da bude pozitivan ishod po njih“ naglasio je Milenković.
Milan Ćulibrk je ocijenio da je opozicija uradila najgoru stvar koju je mogla da uradi time što se podijelila.
„Ne mogu da verujem da je to neko uradio iz čistog neznanja. Imam utisak da je neko odigrao nepošteno, ali ne mogu ni u koga da uprem prst. Ja ću birati manje zlo, još nisam doneo odluku i gledaću do 2. juna šta se dešava. Mislim da još nije kasno da se opozicija u Beogradu dogovori, da sedne i da pokuša da nađe neki zajednički stav. Nije mi baš jasno kako neko može da vodi kampanju da mu birači izađu u Nišu i Novom Sadu, a ne u Beogradu“ istakao je urednik u nedeljniku „Radar“.
Bodrožić je upozorio da je na lokalnim izborima ipak najvažnija pobjeda u Beogradu, koja je sada po njegovim riječima nedostižna, i istakao da je zato bilo važno da se obezbjedi jedinstvo u glavnom gradu Srbije, jer se druge sredine povedu za Beogradom, piše Nova.
„U utorak počinje da radi ta Radna grupa za birački spisak i oni za 11 dana treba da reše ono što neće da rade godinama i meni zaista nije jasno šta oni mogu da urade“ kazao je Bodrožić.
