“Gledam Zdravka Čolića kako suludo skakuće, šutira flašu u publiku i poliva ljude vodom, kao Desingerica, dok masa urla, samo ovaj sa svojih sedamdeset i nešto godina. Balašević je bio potpuno u pravu kada je rekao da kantautori, za razliku od pevača, imaju pravo da ostare, bez da farbaju kosu, podmlađuju se i slično, misleći na Zdravka”, piše Stefan Simić, umjetnik iz Srbije koji svojim mišljenjima izaziva veliku pažnju na Facebooku.
I zaista, priča mi drugarica kako Čolić često ide u hiperbaričnu komoru i koje je sve zahvate na sebi radio. Sve sme, samo ne i da ostari, a i ako ostari, to ne sme da se vidi.
Kako Zdravko Čolić da bude sed, ili star, ili da izvede koncert sedeći na stolici, bez puno pokreta? Mora da skače, luduje, i slično.
Ogroman broj žena ide na desetine njegovih koncerata godišnje. Neke od njih su bile na stotine njegovih koncerata.
Uvek ih pitam – zar nije bolje otići na 100 različitih koncerata, ili na 100 različitih pozorišnih predstava, nego gledati uvek isto?
Nisu znale šta da mi odgovore. Zdravko Čolić je bio uz svaku vlast, od njega nikada ne možete da očekujete da se pobuni ili nešto da kaže protiv.
Uvek je sve fino, slatko, lepo, za javnost, iako je to privatno drugačije, pošto od njega ne može da se dođe do reči.
Njega i mogu da razumem, ali ne mogu da razumem žene koje ga i dan danas opsedaju nakon koncerata, I pored svih susreta, slika, one i dalje nešto očekuju.
Ne mislim na one koje ga nisu srele, pa bi volele da ga upoznaju, nego na one koje mu uvek iznova dosađuju. Lično znam bar 10 žena koje se nisu udale jer su čekale Zdravka Čolića.
Šta su im to mediji prodali o njemu pa su poverovale da postoji, za njih, samo on i niko drugo? Nisu shvatile da je sve to jedna velika predstava, gde godinama peva jedne iste pesme, na sličan način, i to se sve vrti u krug. Nije sporan dar, nije sporan kvalitet, ali je sporna njihova zanešenost,
Da i dalje, nakon stotinu koncerata, uvek idu, a život nudi toliko sadržaja. Znam bar desetak ljudi koji su bliski sa Zdravkom, ili su bili, čovek kao i svaki drugi, ne ni nešto posebno zanimljiv, samo ima scenu i mogućnost da pišu i sviraju za njega najbolji autori.
Dobijao je najbolje pesme i melodije, a drugima šta ostane, ako nešto uopšte ostane. Mnogo su mi, za razliku od njega, po senzibilitetu bliži autori, ljudi koji nisu morali da skaču po sceni, nego zasviraju, zapevaju, i to je to.
Zdravku nikada dosta koncerata, nema ni dužih pauza, sve je to jedna rutina, koju kada naučiš, nikada ne staješ.
Sve u svemu, sve se menja, Zdravko ostaje. U želji da bude besmrtan”, napisao je Simić na Facebooku.
Pogledajte i snimak koji je objavio Simić.
