Političke stranke u BiH nastavljaju s kršenjem Izbornog zakona unatoč visokim novčanim kaznama Društvene mreže postale su ključna platforma za političku promociju, privlačeći mnoge kandidate uoči ovogodišnjih lokalnih izbora.
U razdoblju prije zvaničnog početka izborne kampanje, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine izrekla je kazne u iznosu većem od 200 hiljada maraka zbog prerane kampanje i zloupotrebe javnih sredstava. Kazne su inače predviđene u rasponu od 3 hiljade do 30 hiljada maraka. Ipak, prethodne sankcije nisu bile dovoljne da odvrate stranke od prekršaja. Postavlja se pitanje, može li se to promijeniti?
Internet platforme i društvene mreže su se našle pod pažljivim nadzorom Centralne izborne komisije. Komisija je izdala ukupno 59 sankcija, a od 25 prijavljenih slučajeva spornog sadržaja, 18 je uklonjeno. Centralna izborna komisija naložila je i ministru unutrašnjih poslova Federacije BiH, Rami Isaku, da ukloni svoju preranu kampanju, te mu izrekla kaznu od 6000 maraka, navodi BHT.
Koalicija “Pod lupom” evidentirala je 710 izbornih nepravilnosti od 22. jula do 1. septembra 2024. godine. Većina prijavljenih nepravilnosti odnosi se na zloupotrebu javnih resursa (223 slučaja) i probleme u formiranju biračkih odbora (210 slučajeva). Ostale nepravilnosti uključuju preranu izbornu kampanju (93 slučaja), propuste u radu lokalnih izbornih komisija (67 slučajeva), nepravilnosti u radu medija (39 slučajeva), pritiske na birače (24 slučaja) te različite druge oblike izbornih nepravilnosti (54 slučaja). Ukupno 30 političkih subjekata prekršilo je izborna pravila, pri čemu se najveći broj nepravilnosti odnosi na SNSD (71), SDA (46), HDZ BiH (36), SDS (35) i SDP (29).
Novčane kazne se pokazuju kao nedovoljno odvraćajuće za političare, a maksimalna kazna od 30 hiljada maraka nije izrečena ni jednom političkom subjektu. Predložene izmjene Izbornog zakona BiH uključuju i mogućnost uklanjanja imena kandidata s liste te poništavanje ovjere političkih stranaka. Uprkos sankcijama, zakoni Bosne i Hercegovine se i dalje ne poštuju. Ova situacija s Isakom trebala bi biti jasan signal nadležnima da moraju detaljno definirati sankcije, inače one neće imati efekta, ističe Šehić.
Koalicija “Pod lupom” smatra da su kazne preniske, posebno za one koji su višestruki prekršitelji izbornog zakona, koji su mogli biti kažnjeni i do 12 puta više. Sankcije bi trebale biti bolnije kako bi se postigao efekat odvraćanja od kršenja zakona. Iako je Centralna izborna komisija primila preko 1400 pritužbi, nevladin sektor kritizira da ne postupa efikasno u sankcionisanju odgovornih, posebno za zloupotrebu javnih resursa.
Ako novčane kazne ne utječu na političare i ne postoji volja za pooštravanje sankcija, možda bi trebali razmisliti o moći birača da izvrše sankcije na izborima 6. oktobra. Naime, politički komfor može biti ozbiljno uzdrman glasom građana.
