Nije vikala. Samo je prišla vratima, okrenula natpis na „zatvoreno“, zaključala da novi kupci ne ulaze i rekla: „Odlično. Sada niko neće nastaviti ovaj dan dok svi ne čuju šta imam reći.“ Ključ je ostavila u bravi, ali ton joj je bio takav da niko nije ni pomislio da prekine.
Goran je odmah počeo govoriti da se samo našalio. Mira ga je pogledala i rekla da postoje šale koje otkriju više o onome ko ih izgovori nego o osobi kojoj su upućene. Zatim je otišla iza pulta i iz ladice izvadila staru svesku.
Otvorila je požutjelu stranicu i pročitala ime njegove majke. Prije više od trideset godina, rekla je, jedna žena je u istu ovu vešernicu došla sa bebom u naručju, bez dovoljno novca i bez rezervne odjeće. Vlasnica prije Mire tada joj je oprala sve besplatno i ostavila zapis da nikada ne zaborave kako se pomaže bez ponižavanja.
Goran je problijedio. Mira je zatvorila svesku i rekla: „Ta beba si bio ti.“ U prostoriji se niko nije pomjerio, a muškarac koji je prije nekoliko minuta pokazivao prstom odjednom nije znao gdje da pogleda.
Mlada majka je počela govoriti da ne želi probleme i da će otići čim mašina završi. Mira joj je prišla, spustila ruku na naslon stolice i rekla da ona nije problem. Problem je kada neko pomisli da vrijednost majke mjeri brojem bodija u torbi.
Zatim je otvorila ormar pored pulta. U njemu su bile složene male pidžame, bodiji, dekice, čarape i higijenske potrepštine koje su mušterije ostavljale za one kojima zatreba. Mira je rekla da je to polica pomoći, samo što je nikada ne reklamira, jer ljudi koji dođu po pomoć ne trebaju publiku.
Goran je tiho promrmljao izvinjenje. Mlada majka ga nije pogledala odmah. Samo je rekla da joj nije najviše zasmetalo što je nema, nego što je pred svima rekao da njena beba zbog toga zaslužuje manje poštovanja.
Mira je tada uzela papirnu karticu i stavila je mladoj majci u ruku. Na njoj je pisalo da narednih mjesec dana može prati dječiju odjeću bez naplate. Još nekoliko mušterija se javilo da ostavi bodije, pelene, dekice i sitnice koje njihovoj djeci više ne trebaju.
Kada je mašina završila, pomogla sam joj da osuši prvi mali bodi. Obukla je bebu pažljivo, kao da joj vraća ne samo odjeću nego i malo dostojanstva koje joj je tog dana neko pokušao oduzeti. Prije nego što je izašla, okrenula se prema Miri i rekla da joj niko dugo nije pomogao bez pitanja šta će dobiti zauzvrat.
