Goran je ostao sjediti dok mu se veš okretao u sušilici. Prvi put nije imao komentar. Na kraju je ostavio novac na pultu i rekao Miri da ga stavi na karticu za sljedeću majku koja dođe sa premalo kovanica.
Od tog dana u našoj vešernici stoji mali natpis pored ormara: „Ako vam treba, uzmite. Ako možete, ostavite.“ A ja nikada ne zaboravljam tu mladu majku, jer me podsjetila da se ljudi ne prepoznaju po tome koliko imaju u torbi, nego po tome koliko dostojanstva pokušavaju sačuvati kada im život ostavi samo jedan čisti bodi.
